Twenty Steps Writing Children S Book
Моја књига о Чарлију излази сутра, и уместо да вам само покажем књигу и кажем Ух ... дух ... ево књиге о мојој деци, мислио сам да вас пустим у процес иза кулиса који ме одвео из Тачке А (прављење одлука о писању књиге за децу) до тачке Б (слање књиге за децу у штампу.)
Ако планирате набавити или прочитати књигу о Чарлију, можда ће бити забавно видети позадинску причу.
Ако не планирате да набавите или прочитате књигу о Чарлију, можда ће бити забавно видети позадинску причу.
Ако сте икада размишљали о писању илустроване књиге за децу, могло би вам бити корисно да видите позадинску причу.
Надам се да се могу сјетити прошлих прича.
Ох! Управо сам се сетио.
Ево га.
1. Склопио сам уговор са издавачем.
Ово је одељење за децу у оквиру исте издавачке куће у којој је објављена моја куварица, и заправо сам одлучио да направим књигу за децу пре него што је моја куварица уопште објављена. Уредник деце и ја имали смо низ разговора који су кулминирали одлуком да напишем књигу за децу о Чарлију, мом малодушном, ратоборном, врло летаргичном и слатком Бассет Хоунд-у. И знао сам да желим да укључим Сузие, мог једанаестогодишњег Јацк Руссел Терриер-а који се ових дана дружи са мојим тастом и који је савршен јин за Цхарлие-јев ианг. Једва подносим да гледам Сузие и Цхарлиеа заједно.
Истовремено је хистерично и трагично.
Ох, и јесам ли споменуо Цхарлиејев смрдљиви мирис? Вау…
1616 анђеоски број
2. Одабрали смо илустратора.
Након што су сузили на два невероватна илустратора, оба илустратора послала су тумачења Цхарлиеја и Сузие. Наравно, обоје сам их волео; обојица су поставили веома различит спин на Тхе Схорт Оне.
Илустрација Диане'с деГроат је била прелепа и заиста је забележила Цхарлиејеву слаткоћу. Друга илустрација (невероватног аутора књиге за децу) била је урнебеснија и комичнија. Наслонио сам их обоје на наш камин и живео с њима неколико дана.
Једну ствар коју сам препознао док сам гледао обе илустрације било је да желим да се уверим да Цхарлие у књизи не наиђе на превише ... овај ... драгоценог. Чарли је драгоцен на свој посебан начин, наравно, али нисам желео да изгледа попут слатког, срећног, живахног, драгог пса, док у ствари већину времена заправо изгледа прилично патетично. Јадан квалитет је дефинитивно био присутан у другој, комичнијој илустрацији.
На крају, ипак сам помислио да је Дајанин став о Чарлију изгледао исправније за књигу коју сам замислио: слатку и хировиту, маштовиту и глупу. Зато сам јој само предложио да дода помало патетичан квалитет свом дивном погледу на Чарлија ... и знао сам да би то била савршена комбинација.
3. Док сам почео да радим на рукопису, Диане је почела да ради на скицама ликова Цхарлиеја и Сузие.
Будући да још није имала причу за почетак скицирања, Дајан је радила на усавршавању Чарлија и Сузи, на основу неколико репрезентативних фотографија које сам јој послао.
Ево неколико почетних скица.
А ови су дошли мало касније. Хеј! Знам тог пса!
Мислио сам да је сјајно урадила снимајући Сузиеину разиграност и будност.
Још једна ствар на којој је уметник радио је тачно утврђивање пропорција; у њеној горњој скици у боји, Сузие и Цхарлие су биле исте висине (у ствари, Сузие је много мања од Цхарлиеја.) На овој скици Сузие је изгледала мало превише мајушно.
Сузие је мали пас, али не баш овако мали.
Тако се Диане дотјерала док није било точно.
4. Завршио сам први нацрт рукописа.
Будући да никада не желим претпоставити да неко ко чита моју књигу има позадинско знање о људима (или очњацима) о којима чита, заиста сам желео да књига обоје упозна Цхарлиејеву личност са оним читаоцима који можда не знају ништа о њему и његову летаргичну необичност, али и даље будите забавни и познати онима који су то већ учинили. Тако сам написао причу која је представила Чарлија, ранч на којем живи, његов дневни распоред ... и онда сам пред крај убацио причу која омогућава Чарлију да спаси дан.
5. Написао сам уметност.
Док сам писао причу, замишљао сам сцене које ће то подржати, а затим сам их детаљно описао како би уметник могао да започне са скицирањем књиге. Ево малог одломка из тог раног, раног првог нацрта.
Дани на ранчу почињу врло, врло рано, пре него што сунце уопште има прилику да отвори очи. Цхарлие је скоро увек први горе. (Чарли је потпуно отпуштен у свом меканом кревету: хрче, заврнутих очију, језик виси, ззззз плута свуда, док се Сузие и породица [ниво приземља: гомила каубојских чизама] крећу у позадини и хитају кроз врата да идем на посао.)
Прво што Чарли мора да уради је да пробуди Сузие. Сузие је увек била веома дубока спавачица. (Чарли се извлачи из кревета и одлази у Сузијин кревет, који је већ празан. Чарли стоји тамо и гледа утисак у облику Сузи на свом кревету, размишљајући где би она отишла?)
(Кроз прозор видимо да је Сузие већ напољу, поскакује и забавља се док наранџасто сунце излази на истоку.)
6. Уредник је пружио повратне информације о првом нацрту.
Иако се уреднику свидео укупан осећај приче, њен општи утисак је био да је превише ... па, преслатка и драгоцена. Иронично, ово је био тачан квалитет који сам желео да уметник избегне. Ово је за мене била велика крива учења: јер сам писала књигу за децу, мислим да сам се трудила да се понашам и учиним све слатким ... и на крају, причи је недостајала шаљива ивица која прати Чарлија где год да оде.
Још једна ствар коју смо уредник и ја закључили је да се трећа особа није осећала добро; причу је требало испричати из Чарлијеве перспективе.
7. Вратила сам се на таблу за цртање и прерадила причу.
Пребацио сам га на прво лице (првог пса?) И убацио више саркастичног хумора који више приличи Чарлију. Поред тога, уклонио сам сцену (повезану са пожаром) за коју смо и мој уредник и ја закључили да је можда мало интензивна за малу децу и на крају је заменио реалистичнијим сценаријем за спремање дана.
Добио сам напомену од уредника убрзо након предаје другог нацрта. Рекло је нешто попут Да! Баш тако!
Тада сам знао да сам на добром путу.
8. Уредница (иначе, зове се Кате. И дивна је.) Послала је причу уметнику.
После те тачке, већи део посла је неко време био у Дианеиним рукама. И даље сам ту и тамо усавршавао причу, али углавном сам само са дахом ишчекивао прве Дианеине скице.
9. Уметник је послао грубе скице приче:
Идеја ових почетних скица била је само да се осигура да је њено извршавање мојих уметничких описа на добром путу. Поред тога, додала је сопствено окретање стварима, убацујући идеје ту и тамо у подручја у којима нисам пружио одређени смер.
Било је тако надреално видети неке од сцена из моје маште како се појављују на оваквом папиру. У овом тренутку почео сам се јако узбуђивати због књиге. Консултовао сам се са Чарлијем да бих добио повратне информације стручњака и сложио се да се ствари добро одвијају.
Не баш.
10. Дао сам повратне информације о скицама - оно што ми се свидело, оно што сам осећао може се прилагодити.
Наравно, волео сам све, а моји предлози су углавном били минорни: претворити простирање од две странице у једну велику илустрацију која се простире на обе странице, променити Чарлијев став итд.
Ево смешног прилагођавања које сам у једном тренутку направио: Пред крај књиге се појављујем. Дианеина прва скица на мени показала ме је са (врло малим) фармеркама, ушушканом у кошуљу и каиш. И двадесет килограма који недостају. Па сам је заправо замолио да ме учини мало ... овај ... више попут четрдесетдвогодишњака и да раскопча кошуљу јер никада не носим увучене кошуље јер имам љубавне ручке. Свакако, следећа верзија мене била је ... овај ... више попут четрдесетдвогодишњака.
Онда сам те ноћи легла у кревет и сањала ноћне море. Ста сам урадио?
11. На основу свих повратних информација, уметник је послао чвршће скице.
... Као и један намаз у боји. Ово је први пут да смо видели било коју боју повезану са књигом (осим прве скице коју је Дајана послала о Чарлију) и чим сам је угледао, растопио сам се. Мислила сам да је једноставно прелепо.
12. Након читања приче / скица, схватио сам да ми треба још неколико страница да бих испричао потпунију причу.
Док сам читао књигу изнова и изнова, сваки пут сам осећао исте рупе на истим местима. Знао сам шта морам учинити да их попуним.
Проблем је: код овакве књиге у боји додавање страница је незгодно јер повећава цену књиге. Очигледно нисам желео да мој захтев за више страница повећа ултимативну цену књиге, па сам уреднику врло јасно објаснио зашто сматрам да ће прича имати користи од додатих страница. Тада сам рекао молим те. Тада сам прекрижио прсте и надао се да ћемо успети да то изведемо без даљег повећања цена.
На моје велико задовољство, одговор је био да (заправо, било је то нешто попут Да, али тада не можемо додати ни кап мастила након тога) и кренуо сам да попуним странице које недостају и пружим Диане нову уметност белешке.
13. Уреднички / продукцијски тим користио је најновије скице како би изложио целу књигу, убацујући празна места где ће бити моје нове, додатне странице.
14. Диане је почела да се детаљно расправља о илустрацијама.
На пример, у овом раном ширењу, у доњој левој сцени, Цхарлие помаже Марлборо Ман-у да поправи ограду. Део мог почетног описа укључивао је Сузие која је држала клешта за ограду Марлборо Ман-а у устима, а Диане је желела да зна како тачно изгледају клешта за ограду.
Тотални сам стручњак за овакве ствари, наравно (не), па сам нашао добру слику истих клешта за ограду које користим сваки дан када прстима дођем до ограде за учвршћивање костију ... и послао их Дајани.
У чвршћу скицу ове сцене, она је укључила те исте клешта у Сузиина слатка уста.
И на крају, ево завршене илустрације у књизи.
Као део овог процеса усавршавања, Диане и уредник би повремено слали грозде питања, као што су:
· Да ли Чарли завија отворених уста или стиснутих усана?
· Која врста крава је Даиси? Да ли њене врсте долазе у разним бојама (тј. Браон, црна, сива)?
· Чини се да се пуно радњи догађа у дворишту. Молимо потврдите да су врт и клупа за пикник у дворишту.
· У ком је делу куће Мама кад стоји на прозору? Мислили смо да је она у кухињи и гледа позади, али да ли је то тако?
Дајани је такође било важно да останемо у исто доба године - не само доба године, већ део лета. Одлучили смо се за временски оквир почетком / средином маја, јер је вегетација сва лепа и зелена. Сходно томе, ранија сцена коју сам написао да је укључивала извлачење сена је пресечена, јер бисмо сено извлачили тек у јулу. Заиста сам ценио Дианеину пажњу према детаљима; више пута је размишљала о стварима које ми никада не би пале на памет.
15. Након одређеног прилагођавања, подешавања и дораде, Диане је почела да ради на верзијама намаза у пуној боји. У међувремену је послала и оквирну скицу насловнице.
У овом тренутку још увек нисмо одлучили о наслову књиге! Најбољи претенденти су били Чарли ранч пас, Чарли сеоски пас, и (приказано овде на скици) ... Цхарлие на челу. У овој верзији, Цхарлие је мало мањи, а Сузие више на рубу клацкалице.
Али више сам волео овај, где је Чарли мало истакнутији, а Сузие мало опуштенији.
16. Уметник је послао ужу скицу корица.
Предложио бих да Цхарлие-у додате још пега, а за коначну верзију трему (блатне чизме, конопац) како бисте је учинили стварнијом.
17. Следила је верзија омота у боји ...
Сабласно је колико ово стварно изгледа - блато и све остало - и колико ово заиста подсећа на нашу предњу веранду. Диане деГроат је прелепа илустраторка.
(Забавна чињеница: Снимио сам мобилним телефоном фотографију наших улазних врата и послао је е-поштом свом уреднику, а одатле је Диане ... обојила наша врата!)
18. Затим је текст додат у јакну.
(Као што видите, наслов Ранцх Дог-а је дошао на своје место.)
... А онда су уследиле неке мале илустрације Цхарлиеја за унутрашњи поклопац јакне (крајње десно):
Ево како су коришћени:
19. Једном када је урађена уметност у боји, радио сам на постављању текста за причу на стратешка места у уметности и око ње.
Много је места у књизи на којима је постављање текста важно у смислу наглашавања онога што се догађа на илустрацији. На пример, у сцени Цхарлие-ја како пада, он каже нешто попут:
Не може се очекивати да све ово радим на празан стомак.
Њам. Доручак је мој живот.
У првом кругу илустрација у боји, цео горњи текст појавио се заједно као један пасус:
Не може се очекивати да све ово радим на празан стомак. Њам. Доручак је мој живот.
Када сам написао овај мали одељак, Иум. Доручак је мој живот. требало је да буде накнадна мисао, помало сува, самостална изјава коју је Смрдљиви дао усред своје гозбе. Па сам га спустио доле на дно странице, тако да је примило паузу - и нагласак - који јој је требао.
Иначе, ево уметности на тој страници:
Ево Дианеине илустрације како Цхарлие једе. Свиђа ми се.
И ево фотографије коју сам јој послао много раније, а коју је користила као референцу. (То је блато на глави. Није паразит.)
Диван.
20. Књига је отишла у штампу!
Након што смо видели исписе финалне уметности са коначним текстом постављеним у крајње положаје, сви смо се мало помолили и послали штампачу.
Тада сам послао брзи захтев у последњем тренутку: Можете ли да се препустите мојој љубави према бојама и замолите штампач да само повећа засићеност боја за 5% или тако некако? Молим лепо? Желео сам да се уверим да ли боја заиста избија са странице.
Тада је књига ушла. И ја је волим.
Укратко: Волео сам искуство писања књиге за децу.
Нисам сигурна да ли је то била чињеница што толико волим тему (Цхарлие) или забава замишљања сцене у глави и гледања тако талентованог уметника како моје мисли пребацује на папир или причања приче у Цхарлие'с глас ... или цео колаборативни процес који је ова књига укључила.
(Чарли трчи до стада, улази између њега и баште, надима се, чврсто стоји и завија огромни бассет гонич.)
РРРРРРРОООООООВВВВВВВ - ООООООООООООООООООООХ!
(Краве се мртве заустављају, преплашени погледају и беже.)
Али цело искуство је било прилично посластица.
Ако се осећате као да вам се у цревима спрема књига за децу, надам се да је овај поглед иза кулиса помогао. И подстичем вас да кренете!
Ако у цревима немате дечију књигу за кување - ако уместо тога имате Аппле Јацкс или Цоцоа Пуффс - надам се да сте уживали у овом малом завиривању у процес.
Љубав,
П-Дуб
